Forex nije samo ekonomsko-finansijska delatnost za razliku od većeg broja investicionih poslova već u sve većem obimu poprima izraz naučno-popularne materije. Pored istorijski značajnog berzanskog poslovanja na osnovu analize japanskih sveća poznatog još od 16-og veka i kasnijih primera u poslednje dve decenije su nastale mnogobrojne knjige i udžbenici iz oblasti Forex trgovanja uz sve bogatije web-sjatove vrlo usko specijalizovane za ovu vrstu poslovanja. Sve to govori u prilog činjenici da se jedan impozantan broj učenih ljudi bavi Forex-om na naučnoj bazi primenom prirodnih zakona iz domena matematike, psihologije i drugih oblasti. Uprkos tome, Forex biznis lošije informisani ljudi upoređuju sa hazardom, online hobijima, pa čak i lakom zabavom uz koju često idu upozorenja o riziku i sl. Nažalost, većina njih ostane uskraćena za investiciono iskustvo globalnih razmera koje je posebno prilagođeno za fizička lica za razliku od drukčijih vrsta investicija rezervisanih uglavnom za krupne ulagače (poslovni subjekti). Neverne Tome je često teško uveriti u suprotno od njihovog tvrdokornog stava kada umisle neku „teoriju zavere“ i sl. Zato, umesto opširnih objašnjenja pa čak i praktičnih primera ipak je najbolji način ukazati na prirodne zakone koji vladaju u Forex analizi. Inače, ono što Forex odvaja od zabave i hobija jeste upravo tržišna analiza, drugim rečima, Forex trgovanje i jeste analiza u visokom procentu. Poput prirodnih nauka u kojima prirodni zakoni prednjače u Forex-u je vrlo mnogo prisutna primena Fibonacci brojevog niza koji čini osnovu mnogih teorija analize. Dakle, pored Dow teorije zasnovane na kretanju morskih talasa i Elliott teorije koja je prirodni sled i nadgranja Dow teorije, Fibonacci brojevi na izuzetan način daju kredibilitet Forex-u kao planske i precizne aktivnosti. Dobra teorijska osnova za izučavanja u savremeno doba o Forex-u sigurno je knjiga Nature’s Low (Prirodni zakon) Ralph Nelson Elliott-a u kojoj decidirano navodi da je matematički temelj teorije talasa upravo čuveni Fibonacci niz. Konkretno, odnosi između talasa unutar tržišnih ciklusa mogu se prikazati matematičkim nizom – 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144 …sve do beskonačnosti. Ovaj niz predstavlja matematičku osnovu Elliott teorije talasa, a poznati su i primeri u prirodi koji se povinuju tom matematičkom pravilu (pčelinje saće, plod ananasa i drugih voćaka, struktura listova biljaka i sl.). Ova konstatacija još je interesantnija jer je čuveni matematički niz poznatiji kao Fibonacci brojevi ustanovljen mnogo ranije, u vreme kada je živeo italijanski naučnik Leonardo Fibonacci, krajem dvanaestog i početkom trinaestog veka naše ere.
