Svaki Forex trejder zna da treba pratiti trend da bi se odredio trenutak za pozicioniranje trejda. Dalja preokupacija u tom nastojanju je pravovremeno pozicioniranje trejda jer preuranjeni ulazak u poziciju može dovesti do gubitka (cena oscilira u suprotnom smeru), ali opet ako se kasno uđe u poziciju profit izostane ili biva mnogo manji od željenog. Tako su prisutne stalne nedoumice zbog kojih trejderi često menjaju indikatore, a ne retko i čitave strategije trgovanja da bi pronašli najoptimalnije rešenje. Ponekad prođu meseci i godine da se ne pronađe ključ za pravovremeno pozicioniranje trejda. Zato su neki trejderi uspešniji od drugih dok utakmica na globalnom tržištu neprestano traje. Ali, na ovoj utakmici se ne sučeljavaju trejderi međusobno, već ponuda i tražnja, a učesnici tržišta samo teže da budu na „pravoj“ strani. Dakle, rešenje treba potražiti na višim instancama od prizemnih nastojanja da buy ili sell budu pozitivne transakcije. Filozofija praćenja trenda je upravo ključ za rešenje svih nedoumica koja nas vraća na bazne korake tržišne analize, daleko na početak prethodnog veka i na već čuvenu Dow teoriju. Naime, poznato je da Dow nikada nije smatrao bitnim kretanja tržišta unutar jednog trgovinskog dana već se fokusirao na identifikaciju velikih rastova i padova (dugoročno). Pored toga, Dow je svoju teoriju zasnivao na zaključnoj ceni smatrajući da se indeksi moraju zaključivati na višem nivou od prethodnog vrha ili na nižem nivou od prethodnog dna da bi to imalo ikakavog značaja.
Izvor: www.fortrade.com
Primer na grafikonu pokazuje da je A tačka nedovoljno pouzdana za buy poziciju dok je B tačka potvrda rasta trenda. Dalje, u tački P je preporučena zaštitna pozicija Take profit. Linije trenda iz tačke najbilžeg lokalnog maksimuma, kao i druge dve trend linije dodatno usmeravaju i potvrđiju ispravnost navedenog zaključka. Međutim, Dow teorija je kroz vreme pretrpela mnoge kritike i u literaturi je poznato da je 20 do 25 posto ona promašila kretanje tržišta u jednom smeru pre nego što se generiše signal za obrt. Na osnovu toga mnogi kritičari tvrde da je nedovoljno preciznosti poput situacije na datom grafikonu. Dakle, pitanje je zašto ne preporučiti otvaranje buy pozicije na delu grafikona od A do B i slično (profit se može produžiti iznad nivoa u P tački) itd. Ipak, kritika činjenice da Dow teorija najčešće daje signal za kupovinu ili prodaju tek u drugoj fazi generisanja trenda zapravo ukazuje na nerazumevanje filozofije praćenja trenda (trenutak kada većina tehničkih sistema baziranih na trenovima identifikuje trend). Povrh svega, treba znati da Dow nikada nije imao intenciju predviđanja trendova već je iznalazio metode za prepoznavanje većih padajućih i rastućih tržišta u cilju da se iskoristi veći deo važnih tržišnih kretanja. Potvrda ispravnosti filozofije praćenja trenda prema Dow teoriji nalazi se u statističkim podacima da su od 1920-te do 1975-te signali uspešno pratili skoro 70 procenata kretanja idustrijskih i privrednih indeksa. Dakle, kritika nemogućnosti Dow metode da signalizira trenutne tržišne vrhove i dna ukazuje na osnovno nerazumevanje filozofije praćenja trendova kao i njen značaj za poslovanje na globalnom finansijskom tržištu.