Najpoznatiji talasi u analizi tržišta su svakako dugoročni ciklusi na koje se oslanja predikcija na kraći, vremenskim intervalima. Pošto se trgovanje u smeru tržišnog trenda smatra osnovnim konceptom u Forex-u, u skladu sa tim, jasno je da su dugoročni trendovi najvažniji, a na osnovu njih se vrše dodatne korekcije na kratkoročnim vremenskim intervalima radi preciznijeg određivanja trenutka za ulazak u poziciju. Znači, kao generalno pravilo može se uzeti u obzir da je trend svakog ciklusa koji se posmatra određen smerom sledećeg dužeg ciklusa. U praksi se uvek teži pronalaženju najpodesnijeg obrazasca za određivanje glavnog tržišnog trenda tj. neke preciznije zakonitosti po kojoj će se odvijati događanja na tržištu, a koje su od pomoći u dugoročnoj analizi finansijskih tržišta. Hipotetički posmatrano, ako je trgovac siguran u ponašanje glavnog trenda (grafikon dugoročnog vremenskog intervala) tada može sa lakoćom da odredi buduće kratkoročno odstupanje cenovnog kretanja i precizno odredi momenat za ulazak u trgovinsku poziciju. U analizi finansijskih tržišta najčešće se primenjuje Teorija Elliott talasa za posmatranje tržišnih kretanja na duže staze. Naime, Elliott talasi su najpoznatiji u analizi za dugoročno praćenje tržišnog trenda koji se kreće po ustaljenom obrascu 5-3-5 ili po nekoj od varijacija (odstupanja od pravilnog Elliott obrasca se vrlo uspešno analiziraju primenom obrazaca devijacije dijagonalnih trouglova). Ono što je najvažnije kao zakonitost tržišnog kretanja po Elliott-u je da se kretanja od pet talasa uvek odvijaju u smeru sledećeg većeg trenda, tako da na osnovu toga dugoročni trend dobija svoju trajnu projekciju u analizi. Takođe, prema Elliott obrascu, kada se zna trend dužeg ciklusa, poznat je i sledeći kraći ciklus cenovnog kretanja. Poznato je da je Elliott svoju teoriju prvi put predstavio dvadesetih godina prošlog veka posmatrajući period od dvesta godina unazad. Drugi poznati talas u analizi finansijskih tržišta je svakako Kondratijevljev talas, a naziv je dobio po ruskom ekonomisti Nikolaju Kondratijevu. Kondratijevljev talas je, nažalost, poznatiji u svetu finansija kao kontroverzni dugoročni ciklus ekonomske aktivnosti, mada predstavlja svojevrsni kuriozitet jer obuhvata period cikličnog ponavljanja od 54 godine. Kondratijev je s početka dvadesetog veka objavio svoj rad u kome je izložio zapažanja u posmatranju tržišta od davne 1789. godine gde je ustanovio 54-godišnje cikličko ponavljanje uticajnih faktora na sva tržišta roba i akcija. Posebno je važna činjenica da Kondratijevljev talas najbolje prati određivanje kamatnih stopa, veleprodajne cene najtrgovanijih roba na svetskim berzama itd. Međutim, ovako dugačak vremenski period predstavlja manje bitan primer za svakodnevnu analizu finasijskog tržišta pa je shodno tome manje primenjivan i gotovo nepopularan među trejderima. Kondratijevljev talas nalazi svoje mesto na makroekonomskom planu gde svetski analitičari na globalnom tržištu izrađuju dugoročne analize uz korišćenje ekvivalentno dužih vremenskih ciklusa, a interesantan je podatak da je poslednji vrh Kondratijevljevog talasa zabeležen 1974. godine. Možda ne bi bilo loše podsećanje na zaboravljene činjenice u današnjoj vrućoj geopolitičkoj situaciji i pogledom unazad ustanoviti relevantne zakonitosti u cilju razumevanja sadašnjeg trenutka kao i budućih događaja u svetu globalnih finansija. .
