Forex trejderi u svakodnevnom procesu donošenja odluka imaju na raspolaganju sijaset informacija sa mnogobrojnih izvora i zato je pravi izazov biti virtuoz u izboru relevantnih smernica. Nisu svi podaci relevntni i jednako korisni za analizu. Najbolje je čitati/koristiti informacije direktno sa tržišta. Razrada unapredjivanja podataka i predvidjanja treba da budu prevashodan prioritet u procesu pronalaženja optimalnih rešenja. Sve dok je opsežnim tržišnim istraživanjem ili ekstrapolacijom novih saznanja i informacija moguće upravljati zabludne greške i nezavisnosti, te radnje treba preduzimati i obavljati. Medjutim, isto kao što je cena ocenjivanja uvek bila i ostaje glavna briga trejdera, tako i troškovi prognoziranja treba isto da jesu i to, ponajviše u odnosu na dodatnu korist koja se očekuje. Tamo gde je neophodan trošak da bi se doseglo i minimalno uvećanje preciznosti prognoziranja može pokazati da je izdatak neophodan. Takav momenat se može usporediti sa odlukom da se trgovinska transakcija prenese u novi dan i plati ili prihoduje na teret swap-a kada je to razumna varijanta koja oplemenjuje ishod projektovanog trejda. Međutim, različit je pristup analizi trejdera pojedinaca pa se mogu navoditi brojni primeri optimalističkog kao i pesimističkog raspoloženja u procenjivanju. Jedan češći korišćen metod za suzbijanje skrivenih rizika i neizvesnosti javlja se tamo gde donosilac odluke zahteva veći prinos od nekog predloga koji on lično smatra rizičnim. U takvom slučaju konkretno figuriraju bitni činioci analize, npr. izbor inesticionog instrumenta, njegovi komplementi i korelacioni odnosi, dnevna i mesečna volatilnost izabranog valutnog para i sl. Kada izgleda da u onim mnogim varijabilnim činiocima koji određuju rentabilnost neke investicione odluke mogu da su skrivene znatne nezavisnosti, podizanje procentualnih izgleda da će odluka biti loša, možda može da predstavlja nekakav štit za upuštanje u neizvesnost. Objašnjenje, međutim ovde glasi da je taj metod na neki način slab pošto donosilac odluke nikada ne može da zna veličinu finalnog rizika koji prihvata, a ne može ni da zna pravu meru rizika kojima se odupire ili ih izbegava. Opreznost u takvom slučaju treba da se zasniva na osnovu izvora informacija koje pruža fundamentalna analiza, a pre svega se odnose na sveža dešavanja na polju geopolitike, složenih međunarodnih finansijskih odnosa i dr. Ipak, ispitivanje rezultata i studije će ukazati na one procene koje su kritične za ishod datog predloga za donošenje investicione odluke, a na osnovu tih zaključaka mogu da se naglase oblasti u kojima je neophodno dalje istraživanje tačnosti i preciznosti prognoziranih podataka. Dakle, dodatna pažnja treba da je usmerena upravo oblastima koje su od vitalnog značaja za produktivnost predloga tako da omogući poboljšanje prognoze. Sve ovo se, pre svega, odnosi na izbor vremenske zone za trgovanje, adekvatan izbor investicionih instrumenata, izbor vrste tržišta prema tržišnim prilikama i osnovnim osobinama istog (Forex, futures, options…). U svakom slučaju, prognoze date investicije i konačna evaluacija investicija će pružiti bolje informacije donosiocu odluke ako je usklađena sa troškovima prognoziranja i raspoloživim znanjem investitora, a što u konačnom rezultatu treba da je zadovoljem optimalan opseg iskoristivosti podataka.
